NARODNI MUZEJ

POŽAREVAC

O Narodnom muzeju Požarevac

                                                  

Ustanove poput muzeja koje se pretežno bave prošlošcu,po prirodi stvari imaju i svoju sopstvenu istoriju.Sakupljanje starina sa podrucja Braniceva datira jos iz prve polovine 19.veka, s obzirom da je citav požarevacki kraj bio bogat mnogim ostatcima starina. Posle višegodisnjih sakupljanja starina,prvenstveno arheoloških predmeta (numizmatike) iz Viminacijuma, pri Požarevackoj gimnaziji je 1895. ustanovljena muzejska zbirka.Pravila Muzeja doneta su 22.januara 1896.godine. U Srbiji je do tada postojao samo Narodni muzej u Beogradu,osnovan 1844. godine. osnivanje muzeja u Srbiji obrazložilo je Popeiciteljstvo prosveštenija u svom osnivackom aktu 10.maja 1844. godine potrebom obaveznog sakupljanja starina i to uputilo svim okruznim nacelnicima. Ustanove poput muzeja koje se pretežno bave prošlošcu,po prirodi stvari imaju i svoju sopstvenu istoriju.Sakupljanje starina sa podrucja Braniceva datira jos iz prve polovine 19.veka, s obzirom da je citav požarevacki kraj bio bogat mnogim ostatcima starina. Posle višegodisnjih sakupljanja starina,prvenstveno arheoloških predmeta (numizmatike) iz Viminacijuma, pri Požarevackoj gimnaziji je 1895. ustanovljena muzejska zbirka.Pravila Muzeja doneta su 22.januara 1896.godine. 

 U Srbiji je do tada postojao samo Narodni muzej u Beogradu,osnovan 1844. godine. osnivanje muzeja u Srbiji obrazložilo je Popeiciteljstvo prosveštenija u svom osnivackom aktu 10.maja 1844. godine potrebom obaveznog sakupljanja starina i to uputilo svim okruznim nacelnicima. 

 U Požarevackom okrugu prikupljanje starina zapocelo je i mnogo pre osnivanja Narodnog muzeja u Beogradu.Prikupljanje starih,vrednih i znacajnih predmeta,zapocelo je jos dvadesetih godina XIX veka, sto se sve uklapalo u sve vece interesovanje za istrazivanje kulturnih spomenika, koja su postala deo sveukupnog poleta i upornog zalaganja za dostizanje prosvecene Evrope. Velikog udela u tome imao je i knez Miloš. Upravo njegovo angazovanje i uloga u ostvarivanju ovih poduhvata bili su odlucujuci. U pocetku su se sve prijave o nalazima slivale u njegovu kancelariju i on ih je licno razmatrao. Intesantno je istaci da prvi pomen o starim iskopinama,ukrašenim mermernom plocama o kojim je izvešten knez Miloš,bio bas iz Požarevacckog okruga jos 1820. godine. O ovom nalazu,glavni knez požarevacki, Marko Teodosijevic-Abdula, u svom izvestaju od 8. juna 1820.godine, obaveštava kneza Miloša,posed ostalog i o iskopanim novcima u Majdanu i Kučajni.